Najnovija emisija na YouTube kanalu “Nauka i Misterije Balkan” sa Desimirom Ivanovićem koja istražuje kako mentalni šabloni i traume oblikuju naš život. Razgovor se bavi temom kako disciplina i saosećanje predstavljaju dva lica iste medalje, kao i kako je pravi rast moguć tek kada prestanemo da bežimo od svojih senki.

Inspirativna epizoda Balkan Rules Podcasta u kojoj je gost Desimir Ivanović. Saznajte kako je majstor Aikidoa spojio borilačku veštinu sa filozofijom ličnog razvoja, šta je kliring i kako može promeniti vaš pogled na život. Razgovor otkriva ključne principe koji pomažu ljudima da se izbore sa svakodnevnim izazovima i pronađu mir u turbulentnim vremenima.

Desimir Ivanović učestvuje u razgovoru o tome kako se različiti pristupi spoznaje mogu integrisati i dopunjavati u potrazi za dubljim razumevanjem života i čovekove prirode, kao i o mestu kliring metode u ovom spektru pristupa.

Emisija na YouTube kanalu “Nauka i Misterije Balkan” sa Desimirom Ivanovićem koji govori o ključnim odlukama koje menjaju tok života, i o tome kako su se inženjerska preciznost i duhovna dubina spojile u jedinstven pristup rešavanju konfliktata i pronalaženju smisla. Aikido ga je naučio kako da koristi energiju, a kliring kako da pomogne drugima da se oslobode tereta prošlosti.

Desimir Ivanović, osnivač Škole Dijada, kliringa i koučinga, govori o ličnom razvoju i koučingu po kliring metodi. Sa preko 30 godina iskustva, radio je kao trener, predavač, psihoterapeut i supervizor u 15 država širom sveta. Održao je preko 700 stručnih seminara i radionica te više od deset hiljada sati individualnih sesija sa ljudima različitih kultura i porekla.

Peta epizoda Metaphysica Podkasta sa detaljnim razgovorom o psihoterapiji i duhovnosti, sajentologiji i kliring metodi. Emisija pokriva teme integracije tela i uma, nivoe kliringa, kao i praktične aspekte primene. Desimir Ivanović deli svoja iskustva i znanja o povezanosti različitih pristupa ličnom razvoju i objašnjava kako kliring metoda može pomoći u dostizanju punog potencijala.

Epizoda iz serije “U ritmu duše” koja se bavi strahom i strepnjom kao osnovnim ljudskim emocijama. Emisija istražuje uzroke i načine prevazilaženja teških sumornih misli, briga i loših predosećaja. Uz Desimira Ivanovića, u emisiji učestvuju eminentni stručnjaci koji se bave pitanjima ljudske duše, pružajući odgovore na pitanja kada je strah prirodan i kada je potrebno potražiti stručnu pomoć.

Epizoda iz serije “U ritmu duše” posvećena usamljenosti kao jednoj od bazičnih emocija kroz koju svaki čovek mora da prođe. Emisija istražuje šta je usamljenost, kako je prevazići, da li ima i pozitivne strane, i zašto poprima razmere epidemije u savremenom društvu. Uz Desimira Ivanovića, eminentni stručnjaci pružaju odgovore na ključna pitanja o ovoj univerzalnoj ljudskoj emociji.

U kliringu, psihoterapiji i pomagačkom radu, komunikacija, odnosno kontakt i ostvarena dubina međusobnog odnosa, predstavljaju alfu i omegu celokupnog posla. Kroz 172 stranice, autor objašnjava kako se komuniciranje povezuje sa našim osnovnim potrebama – bilo da radimo, tračarimo sa prijateljima u kafiću, navijamo na fudbalskoj utakmici ili se molimo Bogu.

Knjiga se fokusira na razumevanje komunikacije kao procesa dolaženja do zajedničkog razumevanja. Ako se ograničimo na posmatranje komunikacionih situacija koje imamo u našim svakodnevnim odnosima sa drugima, zapaziće da se cilj uvek odnosi na razumevanje, počevši od čoveka samog, pa sve do najštitnijih pojedinosti koje se odnose na određene informacije ili ono što je predmet međusobne komunikacije.

Osnovne informacije:
Broj strana: 172
Godina izdavanja: 2022
Pismo: Latinica
Format: 13×20.5 cm
ISBN: 978-86-87355-00-2

Knjižarski salon METAFIZIKA
Jevrejska ulica br. 20, Dorćol, Stari Grad, ugao sa Solunskom ulicom;
tel. 011 3036440; 062336460
otvoreno radnim danima od 9:00 do 17:00 časova

Knjiga se može kupiti i u prostorijama SAKK-a.

Između ostalog, navedeno je da se „svaka treća osoba može smatrati psihički ugroženom, da je Srbija među vodećim zemljama sveta po upotrebi sedativa, kao i da deset odsto odrasle populacije koristi sredstva za smirenje bez traženja stručne pomoći”.

U osnovi, govori se o nečemu što je u stručnim krugovima iz domena psihoterapije i ličnog razvoja dobro poznata činjenica: da je današnjim ljudima daleko potrebnija stručna pomoć na mentalnom i emocionalnom planu, nego što je to bio slučaj u bliskoj prošlosti. Pritom nije reč samo o onim stanjima koja bi se sa medicinke ili psihološke strane mogla dijagnostkovati kao bolesti, već o mnogo široj lepezi čovekovih potreba za trening i razvoj ličnih sposobnosti i veština, koje bi vodile većem uspehu i osećaju ostvarenosti na privatnom i poslovnom planu, što istovremeno predstavlja i najbolju preventivu protiv mnogobrojnih formi i oblika lične disfunkcionalnosti.

U dosadašnjem, konzervativnom pristupu ovim pitanjima, te potrebe nisu u punoj meri društveno prepoznate i osvetljene, te je prisutan širok i otvoren prostor za lutanje i zloupotrebe. U današnjem razvijenom svetu taj prostor su preuzele različite psihoterapijske i koučing škole, kao nove i samostalne delatnosti i profesije, koje su manje ili više, u zavisnosti od pojednih država, uređene zakonskim okvirima.

U tekstu se sasvim ispravno potencira potreba nove i savremnije zakonske regulative iz ove oblasti. Pritom ne treba ponavljati ranije greške sa Zakonom o medijaciji, kojima je ova praksa kod nas skoro sasvim obesmišljena time što je ova delatnost ostala u skoro isključivom domenu sudija i advokata. Drugim rečima, obuka i praksa psihoterapije i koučinga, kao jedno od novih i savremenih rešenja za navedenu situaciju, ne može biti predmet monopola pojednih interesnih grupa i postojećih profesija, te time svođena u dosadašnje tesne i prevaziđene okvire, već mora biti dostupna mnogo širim slojevima zainteresovanih i adekvatno stručno osposobljenih, te kao takva zakonski prepoznata i regulisana. Time bi se uspostavio jedan širi front i otvorile nove i bogatije mogućnosti za delovanje i uspešnije suočavanje s navedenom problematikom.

Desimir D. Ivanović,
trener za ljudske resurse i autor knjige „Da li sam ja normalan?”